Ovaj citat Zorice Stipetić ću da uramim.

Za uzrok raspada SFRJ navode se dve dominantne verzije. Prva verzija (u osnovi antisrpska) polazi od Srbije i Srba, i njihove ideologije Velike Srbije, kao glavnih krivaca za raspad, dok su "mali", "ugroženi" narodi samo branili svoja prava os velikosrpske nemani. Ova istina je manje - više prihvaćena i od gotovo svih zapadnih zemalja.Druga verzija koju zastupa srpska strana, zasniva se na činjenicama o dugo pripremanoj vojnoj secesiji Slovenije,Hrvatske i Albanaca sa Kosova pre svega, sa ciljem formiranja nezavisnih država u AVNOJ-evskim granicama, po mogućstvu (koja se ukazala i bila maksimalno iskorišćena) bez Srba kao remetilačkih faktora, uz sistematsko kršenje njihovih nacionalnih prava kao što je pravo na konstitutivnost u Hrvatskoj i BiH u početnoj fazi pa do osporavanja prava na kretanje pa i na sam život kao što imamo na Kosovu sada . U suštini, ovaj rat je bio građanski i međuetnički, i kao takav se vodio oko teritorija i granica, između međusobno zaraćenih entiteta. Srba sa jedne strane, i Hrvata,Albanaca i Muslimana sa druge strane. Rat u Sloveniji je kratko trajao zato što je pokretač ovog rata, secesionizam Slovenije, bio brzo zadovoljen i sa tog stanovišta bitan je samo kao kapisla koja je inicirala ratni požar u drugim delovima gde je bilo dovoljno goriva za njegovo održanje i trajanje. Elem, ove jednostavne činjenice su maskirane raznim maglama o velikosrpskoj agresiji, borbi demokratije i komunizma, navodnom Miloševićevom fašizmu itd. Srbija, je kao što se zna izgubila rat, Srbi su proterani iz Hrvatske, sa Kosova i iz BH federacije. Povratak izbeglih Srba se čini nemoguć, a frustracija i duh revanšizma poraženih Srba raste, što se jednog dana može izroditi u novi rat. Za sada se ta frustracija vešto potiskuje, ali svest o stotinama hiljada proteranih će generacijama nacionalista biti inspiracija za vođenje novih ratova. U svakom slučaju, sadašnje stanje za Balkan je neodrživo na duži period.

Nebi ja da pametujem i izmišljam toplu vodu, kad se srpske politike tiče, ali... ,toliko je bila pogubna da joj ni ona iz sedamnaestog vijeka nije ravna. Malo tko može naći primjer da su poraženi u ratu (Hrvati, Slovenci,šiptari i muslimani)ušli u koaliciju sa pobjednikom (Srbi).
Plovak ponovo pluta iznad Srpske glave, očito je.Pustite neka plovi, nek ga voda (đavo)nosi što dalje od nas.Obe Jugoslavije su nas u crno zavile. Srbin u takvoj zemlji sreće nema.Neka joj je vječna slava.

Porodice žrtava su frustrirane i zajedno sa njim svi moralni ljudi, to nema nikakve veze sa nekakvim ''strašnim nacionalistima''.

Vojnici Nasera Orića su sjekli glave Srbima i igrali fudbal sa njima, i taj čovjek je na slobodi. Šta je uradila Vlada Srbije osim opšte poznatog SIMULIRANJA, pošto prave političke reakcije nije bilo?

Ako su nacionalisti jedini koji smatraju da je sudsko zadovoljenje porodica žrtava važnije od evropskih integracija, to jest da NIKO nema MORALNO PRAVO da zahtijeva da neki ljudi grobovima i odustajanjem od pravednog suđenja zločincima plaćaju evropsku budućnost kruga dvojke, onda sam ja ponosni nacionalista.

Jer evrotaliban koji će svoje evrointegracije popločati srpskim leševima sigurno neću da budem.

I žalosno je što se i dalje frustriraju ti ljudi koji su već izgubili dovoljno, i žalosno je što ta frustracija mora da se ogleda u rušenju semafora po Beogradu, jer ova država radi samo u interesu svoje ekonomske elite.

"Svako zlo ima svoje dobro" - narodna poslovica.
Najveće dobro proizašlo raspadom Jugoslavije, jeste, Srbija i Srbi (mada ne svojom zaslugom) oslobođeni Jugoslovenstva. Kada se u sledećem veku, odcepljeni narodi (ako ih uopšte bude)bivše zajedničke države, budu borili za nacionalnu slobodu, Srbi i jaka srpska država, mora izbeći glupost koju je uradila 1918. godine. Sreća za Srbe, da je Jugoslavija umrla na vreme.
Joviša Vidić od Rudina.

Interesantno je da mi Srbi, nekako, inertno delujemo! Možda mislimo da je lako dostići istinu i da je ne treba dokazivati?Možda smo stalno i napadani da bi nas odvratili od bitnih stvari kako bi se naumljeni posao zavšrio bez nas? Sigurno je da lomljenje Jugoslavije nije bio samo poduhvat separatistički orjentisanih republika nego je to projekat koji je davno "negde" započet a početkom devedesetih označeno je da je vreme sazrelo da se taj projekat ostvari. Srbija je napadana kao najveća na svim frontovima jer je za sve republike označena , što i jeste tačno, kao najmnoljudnija i najveća a narod razbacan skoro po svim teritorijama. Tačno se znalo šta će se desiti i radilo se paralelno kako bi se ta snaga stalnim suprostavljanjem smanjila ili oslabila! Istina je da su odcepljeni narodi, odnosno republike , iskoristili Jugoslaviju koja jeste projekat kraljevske dinastije, u kojoj su svi narodi mogli naći zaštitu i slobodu koja je inače bila povod za zajedništvo. Nije bilo teško takvim idejama jer rukovodstvo nove jugoslavije su činili upravo ljudi iz tih republika. Koliko god bila oštra reč, korišćenje ili iskorišćavanje, ona pogađa suštinu problema ali i ukazuje na retoriku bivših političara koji su upravo otvoreno ukazivali da će Ju trajati onoliko koliko je njihova potreba! Ništa se ne bi drugačije ni desilo da su Srbi kao najveći narod imali završeno nacionalno pitanje! Ali nisu, svi su se homogenizovali i ujedinili osim Srbkog naroda koji je lomljen iznutra i podstrekavan stalnim deobama na partizane i četnike.Paradoksalno oni koji su izabrali rat napadajuSrbe i njihov hegemonizam azapravo to i jeste ta kominternovska ideja lomljenja koja je i prihvaćena od komunista i po kojem scenariju se rešavalo pitanje Života bivše zemnje.I sada posle svega orkestrirano se napada Srbski Narod i SRbija, napadaju se jer treba pisati Novu istoriju u kome se treba pronaći krivac za sva nedela koja su počinjena jer krivac mora tu štetu da plati. Šteta može da se plati i teritorijama!